O vlažnosti vazduha i pojavi vlage

Vazduh predstavlja mešavinu različitih gasova. U tu mešavinu ulazi i vodena para. Vlažnost se može kretati u rasponu od 0% do 100%, u zavisnosti od temperature i intenziteta strujanja vazduha.

Uobičajen primer kada ima više vlage u vazduhu je priroda posle olujne kiše ili kupatilo posle tuširanja. Idealna vlažnost vazduha je između 40% i 60%.

Izuzetno suv vazduh
10% 20% 30%
Normalan stepen vlažnosti
40% 50% 60%
Izuzetno vlažan vazduh
70% 80%
Magla
90% 100%

Zašto nastaje toliko mnogo vlage

12 litara

12 litara vode u vazduhu je prosečna dnevna količina koja se proizvede u domaćinstvu kroz uobičajene aktivnosti, kao što su kuvanje, tuširanje, grejanje. Višak vlage potiče od…

Prodiranje kroz pukotine u zidovima

Zidovi u našim domovima imaju poroznu strukturu i tu možemo naći male pukotine. Vlaga spolja lako prodire kroz pukotine i iznutra vazduh postaje vlažan.

Neadekvatna izolacija temelja

Ako su temelji loše izolovani i u stalnom kontaktu sa vodom, vlažnost prodire u zidove do 1,5 m.

Curenje vode

Kapanje ili curenje vode iz mašine za veš ili mašine za pranje sudova takođe utiče na povećanje stepena vlažnosti i može dovesti do oštećenja podova ili zidova.

Kondenzacija vodene pare

Stepen vlažnosti vazduha zavisi od temperature u prostoriji. Ukoliko dođe do pada temperature, vlaga se kondenzuje i u obliku malih kapljica zadržava na zidovima. Ovo je vidljivo u kupatilu nakon tuširanja ili u kuhinji nakon kuvanja.

Pukotine

Na izolaciji zidova i temeljima objekata uvek se pojavljuju nedostaci (male pukotine). To omogućava da voda prodre kroz zidove.

Ljudske aktivnosti

Ljudsko telo proizvodi značajne količine vode. Voda isparava iz tela disanjem i znojenjem tokom redovnih aktivnosti.

Tokom kupanja, tuširanja, kuvanja, sušenja odeće ili brisanja podova stvara se sve više vlage u vazduhu. Četvoročlana porodica dnevno proizvodi više od 10 litara vodene pare.

Šta se dešava?

Ukoliko vlaga koja se nalazi u vazduhu nema gde da ode, kondenzovaće se u hladnijim delovima kuće, kao što su prozori, prostorije koje se ne greju ili loše izolovani zidovi.

Efekti povećane vlažnosti

Konstantno nizak ili visok stepen vlažnosti može oštetiti Vaše stvari i nameštaj, ostavljajući pri tom negativan uticaj na Vaše zdravlje.

Optimalna relativna vlažnost se nalazi u intervalu od 45% do 60% i višak vlažnosti se može identifikovati simptomima kao što su prisustvo buđi na zidovima, kondenzacija, ljuštenje tapeta, učestale alergije.

Oštećenje stvari

Povećana vlažnost ne nastaje samo zbog loše izolovane zgrade. Prosečno četvoročlano domaćinstvo proizvodi dnevno više od 10 litara vodene pare.

Prostorije bez ventilacije su najpodložnije uticaju viška vlage: svlačionice, ormari, fioke, ali i prostorije u kojima je često prisutna povišena vlažnost poput kupatila, kuhinje ili podruma. Posledice su brojne, od kondenzacije na prozorima i zidovima preko ljuštenja tapeta, oštećenja boje i pojava buđi i neprijatnih mirisa na zidovima.

Kondenzacija
Ustajali miris odeće
Ljuštenje tapeta
Buđ na zidovima
Reumatizam
Alergijske reakcije

Ugrožavanje zdravlja

Višak vlage povećava rizik nastanka i razvoja buđi i grinja koje dovode do razvoja alergija i reumatskih oboljenja. Na primer, alergija na prašinu se lakše razvija u vlažnom okruženju.

Među čestim simptomima su, na primer, iritacije kože i učestale respiratorne infekcije. Vlažna sredina doprinosi razvoju grinja u kući i njihovo prisustvo može prouzrokovati pogoršanje alergija.

Fizičke i psihičke smetnje

Naša percepcija o temperaturi je čvrsto povezana sa nivoom vlažnosti. Zbog visokog nivoa vlažnosti naša čula netačno ocenjuju sobnu temperaturu. Deluje kao da je dosta toplije ili hladnije nego što zapravo jeste.

Više

Kako upotrebljavati

proizvod Pomoći ćemo
Vam da rešite
Vaš problem.